IPO (Inicijalna javna ponuda) - osnovne informacije

Šta je Inicijalna javna ponuda („IPO“)?

Inicijalna javna ponuda (eng. Initial Public Offering – IPO) predstavlja postupak kojim se akcije kompanije po prvi put nude javnosti, odnosno širokom krugu potencijalnih investitora.
Reč je o prekretnici u razvoju kompanije kojom započinje nova faza u životnom ciklusu koja podrazumeva veliki korak napred u smislu daljeg pravca, intenziteta i dinamike rasta i razvoja kompanije, a koje započenje odlukom vlasnika kompanije da deo vlasništva u kompaniji ponudi investitorima. Na ovaj način, nakon sprovođenja niza precizno definisanih, uzajamno povezanih i vremenski usklađenih aktivnosti vrši se transformacija kompanije u javno društvo, njeno “otvaranje” i izlazak na berzu. Prodajom akcija kroz inicijalnu javnu ponudu povećava se akcijski kapital kompanije. Pored izdavanja novih akcija IPO daje i mogućnost postojećim akcionarima da ponude na prodaju svoj udeo u kompaniji. Kroz emisiju novih akcija vrši se prikupljanje primarnog kapitala neophodnog za finansiranje organskog rasta kompanije i daljeg razvoja poslovanja.
Inicijalna javna ponuda predstavlja mnogo više od pojednostavljenog procesa prikupljanja kapitala. Reč je o transformaciji kompanije u javno akcionarsko društvo čijim se akcijama trguje na berzi, o visoko profilisanom tranzicionom procesu tokom kog dolazi do kvalitativnog unapređenja procesa upravljanja i poslovanja, i implementacije novog sistema vrednosti i novih obrazaca mišljenja i delovanja usmerenih na dugoročni rast, razvoj i prosperitet svih aspekata poslovanja.

Koje su prednosti (ali i rizici) izlaska na berzu?

Pre donošenja odluke o izlasku na berzu neophodno je pažljivo razmotriti finansijsku strukturu kompanije i definisati njenu finansijsku strategiju. Tek nakon formulisanja takve strategije moguće je odlučivati o daljem razvoju i optimalnoj strukturi izvora finansiranja kompanije. U pogledu opcija eksternog finansiranja, kompanija se može finansirati zaduživanjem (uzimanjem kredita kod poslovnih banaka ili emisijom dužničkih hartija od vrednosti), emisijom i prodajom akcija na tržištu kapitala, ili kombinovanjem ove dve opcije). U poređenju sa drugim izvorima finansiranja, sticanje kapitala putem javne ponude na berzi može biti izuzetno korisno za kompaniju i njene vlasnike.

Prednosti izlaska na berzu?

Možda i najvažnije: Prikupljena sredstva nemaju obeležje duga i nisu opterećena otplatama glavnice i kamate.

Rizici izlaska na berzu?

Kada je pogodan trenutak za izlazak na berzu?

Za uspešno i efikasno sprovođenje javne ponude neophodno je jasno definisane ciljeve prevesti u akcioni plan realizacije sa preciznim vremenskim okvirom koji je potreban za uspešnu implementaciju pojedinačnih faza i aktivnosti. Izrada kvalitetnog akcionog plana može dovesti do značajnih ušteda u kasnijim fazama, u smislu skraćivanja vremena potrebnog za implementaciju, kao i snižavanja neophodnih troškova celokupnog procesa.

Koliko traje proces izlaska na berzu? Koji su ključni koraci u procesu?

IPO je složen proces koji utiče na sve poslovne procese, funkcije i aktivnosti u kompaniji. Berzanski debi je prekretnica u istoriji svake kompanije. Sam proces obično traje između šest i devet meseci, koliko je potrebno da prođe od donošenja formalne odluke da se izađe na berzu do uključivanja akcija na listing berze.

Koji savetnici će biti potrebni na putu za IPO?

Priprema za prvo emitovanje akcija, sastavljanje Prospekta izdavaoca i dobijanje odobrenja od Komisije za hartije od vrednosti, kao i sprovođenje samog postupka javne ponude zahteva podršku tima iskusnih stručnjaka. O sastavu tima je potrebno odlučiti što pre, najbolje odmah po donošenju odluke o inicijalnoj javnoj ponudi. Blagovremena selekcija članova tima će pomoći da se izbegnu problemi koji bi mogli uticati na odlaganje pojedinih faza i čitavog procesa i nepotrebno uvećavanje troškova. Izgradnja dobrog tima savetnika je jedan od ključnih faktora koji određuju krajnji uspeh inicijalne javne ponude („IPO“).

Učestvovanje brokerske kuće (ili investicione banke - koja će prodavati akcije investitorima ili čak i garantovati uspešnost ponude) i registrovanog revizora (za reviziju finansijskih izveštaja uključenih u prospekt) je obavezno tokom IPO procesa. Izbor drugih savetnika zavisi od potrebe i profila kompanije, kao i složenosti transakcije. U praksi kompanije uvek koriste podršku pravnog savetnika i vrlo često savetnika za odnose s javnošću. U zavisnosti od vrste transakcije, izdavaoci mogu zaposliti i strateškog savetnika, poreskog savetnika i druge stručnjake.

Koji su troškovi za IPO?

Trošak IPO-a, naročito za mala i srednja preduzeća, jedan je od najvažnijih faktora koji može obeshrabiti kompanije da izađu na berzu. Ukupni IPO trošak se sastoji od sledećih naknada:

• naknade za ovlašćene banke (ili brokerske kuće) – po pravilu uključuju proviziju na osnovu vrednosti IPO i plaćaju se nakon završenog posla,
• naknada pravnog savetnika,
• troškovi revizora,
• marketing / promotivni troškovi,
• pravne i administrativne takse u vezi sa povećanjem kapitala, registracijom akcija itd.

Deo pobrojanih troškova ima fiksni iznos, a deo se obično odeđuje kao procenutalni deo vrednosti IPO transakcije. Pored navedenog, i listiranje akcija podrazumeva neke tekuće operativne troškove, kao što su troškovi ispunjavanja povećanih zahteva transparentnosti i obaveze izveštavanja, odnosa sa investitorima, a koji zavise i od strukture same kompanije.